FEJSBUK KAO DROGA

Žene su mnogo češće zavisne od Fejsbuka jer su po svojoj prirodi društvenije, a društvene mreže su generalno privlačnije ljudima mlađeg uzrasta, otkriva istraživanje norveškog Univerziteta Bergen. Ambiciozni pojedinci će ipak ređe postati zavisni, jer društvene mreže najčešće gledaju kroz svoju korist, odnosno kako preko njih mogu da dobiju ono što žele i sklapaju nova poznanstva, prenosi Daily Mail.
- Zavisnici od Fejsbuka najčešće su sramežljiviji i anksiozni ljudi, jer je njima lakše da komuniciraju s drugima u virtuelnom svetu nego u stvarnosti – zaključila je vodja istraživanja dr Cecilie Schou Andreassen
Izvesno je da je za neke poseta društvenim mrežama poput Fejsbuk bezopasna razonoda, medij za dopisivanje i alat zavirivanja u tuđe živote, ali sve je više onih koji postaju pravi zavisnici, tvrde psiholozi.
Bergen test zavisnosti
Na svaku od šest sledećih izjava izaberite odgovor koji vas najbolje opisuje. Dodajte jedan bod ako je odgovor “vrlo retko”, dva ako je odgovor “retko”, tri boda ako je odgovor “ponekad”, četiri boda ako je odgovor “često” i pet bodova ako je odgovor “vrlo često”.

1. Provodite puno vremena razmišljajući o Fejsbuku ili planirate njegovo korišćenje
2. Osećate potrebu da sve češće koristite Fejsbuk
3. Koristite Fejsbuk kako biste manje razmišljali o svojim ličnim problemima
4. Pokušali ste da smanjite korišćenje Fejsbuka, ali bez uspeha.
5. Postajete nemirni čim duže vreme ne možete pristupiti Fejsbuku
6. Toliko vremena provodite na Fejsbuku da to ima negativan uticaj na vaše učenje ili posao

Tumačenje rezultata
Ako ukupno imate više od 20 bodova na ovom testu, razmislite da li vam Fejsbuk toliko potreban u životu jer ste na dobrom putu da postanete zavisni od ove društvene mreže. Svi oni s više od 25 bodova već jesu zavisnici, i treba da otkriju koji ih lični problemi i razmišljanja navode na ovu zavisnost, kako bi je se delotvornije oslobodili

TEČNOST IZ MORSKIH TRAVA LEČI SRCE NAKON UDARA

Australijanka Poulin Fulton (64) postala je prva osoba na svetu kojoj je u srce ubrizgana nova tečnost koja bi mogla da spreči zastoj u radu srca nakon srčanog udara.
Likvidni tretman ili bioabsorbujući srčani matriks, koji je dobijen iz morske trave, ubrizgan je u srce Fultonove (na slici sa profesorom Vilijamom van Galom) dva dana nakon što je imala težak srčani udar. Tečnost bi trebalo da smanji otok konstrukcijom oko mišića koji bi mogao da bude uvećan.
Lekari se nadaju da će ova procedura sprečiti proširenje koje izaziva prestanak rada srca kod oko 40 odsto osoba koje pretrpe srčani udar.
Tokom polučasovne procedure, lekari su ubrizgali četiri mililitra “tečne materije” u blokiranu arteriju. Potom se formira gel koji bi trebalo da drži srčani mišić tokom oporavka i spreči uvećanje srca.
Posle šest nedelja, tečnost bi trebalo da se rastvori i bude izlučena kroz bubrege.

Profesor Viliam van Gal, koji je izveo proceduru, rekao je da bi ovaj tretman mogao postati rutinski u roku od tri godine.
“Standardni tretman pacijenata je konzumacija tableta kako bi se sprečilo uvećanje srca, ali to nije uvek efikasno. Ovo je u potpunosti nov pristup koji bi mogao da predstavlja veliku promenu u lečenju pacijenata i značajno poboljšavanje njihovog oporavka. Brojni pacijenti, koji pretrpe jak srčani udar, kasnije umru od zastoja u radu srca pošto im srce postane uvećano jer nadoknadjuje oštećeni deo”, rekao je Van Gaal australijskim medijima.
Tretman, kojim se takođe smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka krvi, obavljen je kao deo istraživanja koje finansira “Ikarija”, kompanija koja je proizvela tečnost.

TRI BANANE DNEVNO UMANJUJU RIZIK OD MOŽDANOG UDARA

Banana pre ili posle doručka, ručka i večere osigurava dovoljno kalijuma i umanjuje šanse za stvaranje krvnog ugruška za 21 posto, pokazalo je istraživanje koje su sproveli britanski i italijanski naučnici. Takođe, rizik od moždanog udara moguće je umanjiti konzumiranjem drugih namirnica bogatih kalijumom kao što su spanać, orasi, mleko, riba i sočivo.
I ranija istražovanja su navodile na zaključak da banane pomažu pri regulaciji krvnog pritiska i umanjuju rizik od moždanog udara, ali poslednjim istraživanjem je to i naučno dokazano.
Britanski i italijanski naučnici su analizirali podatke iz jedanaest različitih istraživanja i zaključke objavili u žurnalu American College of Cardiology.

ENERGETSKA PIĆA UNIŠTAVAJU ZUBE

Sportska i energetska pića stvaraju nepovratnu štetu na zubnoj gledji, upozoravaju naučnici sa Univerziteta Ilinois. U istraživanju su testirali Red Bull, 5-hour Energy, MDX, Full Throttle Fury, Rip it, Red Bull Sugar Free, Monster Assault, Von Dutch i Rockstar.
Stručnjaci su proveravali nivo kiseline u 13 sportskih i devet energetskih napitaka, prenosi Daily Mail. Uzorke zubne gledji stavili su u svako piće po 15 minuta, a zatim u veštački stvorenu pljuvačku. Isti su postupak ponavljali četiri puta na dan, pet dana u nedelji. Na taj način su kopirali situaciju u kojoj tinejdžer u proseku popije jedno energetsko ili sportsko piće svaka četiri sata.
Prvi znakovi oštećenja zubne gledji javili su se već nakon pet dana, s tim da energetska pića izazivaju dva puta više oštećenja nego sportska. Oštećenje je nepovratno, a bez zaštite koju pruža gledj zubi postaju preosetljivi, skloniji karijesu i počinju da se kvare.

KREM SUPA SA GRAŠKOM

SASTOJCI:
- 500 g svežeg graška
- 1 šargarepa
- 1 glavica crnog luka
- 1 kašika brašna
- 200 ml kisele pavlake
- 5 kašika ulja
- 1 kašika začina
- 1/2 kašičice soli
- na vrh kašičice bibera

Priprema:
Luk i šargarepu očistiti, iseckati i staviti sa graškom da se kuva u jednom litru vode u koji ste prethodno dodali so i začin. Skuvano povrće umutite mikserom, ali sačuvajte vodu u kojoj se kuvalo. Na pet kašika ulja propržite kašiku brašna i dodajte ispasirano povrće. Sve sipajte u vodu u kojoj ste kuvali povrće. Dodajte biber i jednu umućenu pavlaku. Služite toplo.

UZ AMAZONSKE BILJKE VIDEO SAM ONO ŠTO SE NE VIDI

Dr Časlav Hadži Nikolić, neuropsihijatar, više od 25 godina proučava način na koji šamani Amazonije leče psihičke probleme.
U Južnu Ameriku dospeo je pre 25 godina kao lekar „Energoprojekta“. Pet godina živeo je u Peruu, ali je bio i u Ekvadoru i Boliviji.
- U Amazoniji bolest se drugačije, mnogo šire poima nego kod nas. Ako nemate sreće u lovu ili vam se porodica rasturila, za njih je i to bolest jer smatraju da se neko zlo sručilo na vas – počinje priču za Magično bilje dr Časlav Hadži Nikolić, naš poznati neuropsihijatar.
Dr Nikolić je u Amozoniju otišao sa ciljem da otkrije rafiniranu metodu psihoterapije kojom se služe tamošnji šamani.
- Iako savremeno društvo te grupe naziva primitivnim, psihoterapijski sistem koji oni primenjuju vrlo je rafiniran, a Zapad ga tek sad otkriva – dodaje doktor.
Znao je dr Hadži Nikolić da ga amazonska plemena neće tek tako pustiti među njih, ali je imao plan. Prvo je posetio pleme koje ima kontakt sa civilizacijom, a čiji stanovnici poznaju grupe koje nemaju kontakt. Rekao je poglavici šta želi i onda ostao da sačeka da plemenski savez odluči da li će ga pustiti.
- Čekate možda mesec, možda tri, možda šest meseci.
Da biste ušli na „seanse za isceljenje“, prvo morate provesti nekoliko dana u selu u razgovoru sa šamanom da on proceni kakav je i koliki vaš problem. Seanse su grupne i obično se dešavaju noću, između osam uveče i šest ujutru. ”Pacijenti” ispijaju napitak ajauaska koji u sebi sadrži psihotropne biljke.
- Oni smatraju da taj napitak stvara božansko u čoveku, odnosno čoveka sjedinjuje s Bogom. A ako posmatramo iz ugla naše psihologije, pod dejstvom tih supstanci podsvesni sadržaji izlaze napolje u obliku slika. Vi šamanu govorite šta vidite, a on vam tumači te slike, jer zna njihovo simboličko značenje – priča dr Nikolić.
- Bio me je strah od toga šta ću videti i doživeti, ali je istraživački duh pobedio – dodaje dr Nikolić.
Dr Hadži Nikolić napisao je knjigu Kad se vidi ono što se ne vidi o onome što je video i iskusio na sopstvenoj koži među plemenima Amazonije u Peruu. Svake godine on se vrati bar jednom da upotpuni svoja istraživanja.
M.Rakić

Piše: Dr Ljubinka Stojković,
licencirani fitotererapeut i apiterapeut

BILJKE ZA MOLITVU POD MIDŽOROM

Đurđevdan, praznik posvećen buđenju prirode. Svake godine, 6. maja, održava se prelep narodni sabor podno Midžora, jednog od vrhova Stare planine.
U selu Vrtovcu čobani se takmiče u nadvlačenju konopca, skoku u dalj, pripremi starih zaboravljenih jela, belmuža i jagnjećeg pečenja ispod sača.
Čuje se pesma koju pevaju devojke i žene pletući venčiće. Cveće su nabrale po rosi, podno Midžora, uz molitvu da godina bude plodna, a domaćini zdravi, da priroda bude milostiva, da biljke i životinje porastu i razmnože se.

Među ubranim biljkama, koje su donele u naručju, prepoznaje se divlji, jarko ljubičasti jorgovan koji širi svoj opojni miris.

Tu je prelep beli đurđevak, kantarion, divlji zdravac, ljutić, bokvica, pelin, hajdučica, podubica, maslačak, virak i još mnogo lepih i neobičnih biljaka koje su poznate samo malom krugu biljobera.

VESNIK PROLEĆA IZ PODZEMNOG SVETA

Nije važna veličina, važna je suština. Ovako bi se sa najmanje reči moglo objasniti neobično interesovanje mladog dipl. ing. pejzažne arhitekture i hortikulture Filipa Jovanovića iz Pirota, koji na Šumarskom fakultetu u Beogradu priprema odbranu doktorske disertacije o visibabi.
- Svaki život, ma kako sićušan bio, ima svoje posebno mesto u ekosistemu i time poseban značaj, iako toga često nismo svesni, počinje svoju priču za Magično bilje Filip Jovanović. – Tako naš narod, nažalost, na visibabe gleda samo kao na baštensko bilje, dok se one u svetu u poslednje vreme intenzivno proučavaju kao izvor specifičnih alkaloida i proteina sa potencijalnom širokom farmakološkom primenom u humanoj medicini i fitomedicini.
Visibabe su u našem narodu dobro poznate od davnina, samonikle su na celom Balkanu, stoga je verovatno i ime nastalo u vreme naseljavanja slovenskih naroda. S druge strane, poreklo i značenje imena i kod drugih naroda najčešće je očigledno. Tako je npr. u ruskom jeziku poznata je kao „padsnježnik“, kod Slovaka kao „snježenka“, Bugari i Makedonci je zovu „kokiče“ (mala koka), Turci „kardeljen“ ( „ono što se probija iz snega“), Englezi „snowdrop“ (snežna kapljica), dok svoj stručni naziv Galanthus ili „mlečni cvet“ (u prevodu sa latiniziranog grčkog) duguje švedskom naučniku Lineu. Pod istim imenom u nas je uvodi u drugoj polovini 19. veka i naš čuveni botaničar Josif Pančić, zahvaljujući čijem radu 1874. godine dobijamo prvu Floru Kneževine Srbije.
- Poznato je da u starim folklornim verovanjima Britanaca visibabe važe za biljke koje ne treba brati, još manje unositi u kuću, jer se smatralo da, s obzirom da rastu blizu tla, više pripadaju podzemnom svetu, tj. svetu mrtvih, nego li ovozemaljskom, te onaj koji se ogluši o ovo upozorenje može naneti veliku nesreću svom domu, pa čak izazvati i smrt ukućana – objašnjava Jovanović mesto visibaba u narodnoj tradiciji.
- Međutim, to se nije odnosilo na biljke iz bašte ili saksije, naprotiv, postojalo je verovanje da su čak talične. Simbolišu nadu u bolje sutra, upornost i nepokolebljivu vernost, te se za rukohvat visibaba iz bašte držalo kao za srdačan dar. U našoj tradiciji često su brane u prirodi zbog svojevrsnog rituala u susret proleću. Ovakva praksa dovela je do desetkovanja visibaba, i gotovo do iščezavanja mnogih divljih populacija.

- Visibaba je, treba imati na umu, prvenstveno ukrasna biljka – upozorava Jovanović – Većina ukrasnih biljaka je na neki način ili u nekoj meri otrovna, ali do trovanja može doći samo unosom dovoljne količine toksina. Treba, doduše, decu držati na oku za vreme boravka napolju, ako u blizini rastu otrovne biljke.

S. S.

Svaka pomoć u vezi rasprostranjenosti visibaba u našim krajevima bila bi od pomoći Filipu Jovanoviću, kontak adresa filip.jovanovic84@yahoo.com

HRANOM PROTIV BOLOVA

Začepljeni disajni putevi, bolno grlo, zubobolja, nadutost, nesanica, stres, migrena… neke su od svakodnevnih boljki zbog kojih se prečesto ‘kljukamo’ tabletama, ne znajući da je ponekad dovoljno samo pojesti nešto.

Začepljeni disajni organi
‘Prehlada, infekcija sinusa ili alergija – sve navedeno rezultira neprohodnim disajnim putevima. Spas potražite u ljutim paprikama. One sadrže kapsaicin, koji daje ljutinu paprici, proširuje krvne sudove u nosu, pomaže u smirivanju upalnih procesa i otvara začepljene sinuse’, kaže dr Teresa Graedon, koautor knjige The People’s Pharmacy Quick and Handy Home Remedies. Istraživanja pokazuju da je dovoljna količina od dve kašičice. Pomešajte je s hranom jer teško da ćete je progutati samu. Ren i wasabi su takođe delotvorni.

MALINE SA VINOM

Kilogram i po malina prelijemo sa dva decilitra crnog vina i ostavimo da stoji tri dana. Procedimo kroz gustu gazu, dodamo šećer po ukusu, i pustimo da vri oko pet minuta. Posle dva dana sipamo u flaše koje zatvorimo plutom i zalijemo pčelinjim voskom.