Strani novinari dolaze u Guču ne samo zbog izveštavanja... Kako su nam jednom prilikom rekle kolege iz Austrije, za „službeni" dolazak u Guču bore se u svojim redakcijama mnogi. Svake večeri traži se najbolje mesto ispred velike pozornice na stadionu, a gotovo svaki ton srpskih virtuoza ovi novinari prate ushićeni kao mala deca. Zahvati ih saboraška euforija, trče od šatre do stadiona, nijedan događaj ne propuštaju, a na jutarnjim konferencijama u Centru za kulturu su među prvima...

„Rokenrol na srpskom", „egzotični istočnjački fank", „poreklom folklorna, ali duhom apsolutno savremena", „festival bez fajronta i pravila" - kitili su izveštači Guču na udarnim stranama svojih časopisa.

- Buku u Guči primate na uho i ona odlazi do vrhova vaših nožnih prstiju, koji odmah hvataju ritam. Tako je ceo dan do zore. Samo dva, tri sata pre jutra je mirno. A onda u sedam sati budilica, i opet kreće - napisao je sa jednog sabora novinar nemačkog „Cajta", koji smatra da se postaje zavisan od „zvukova kroz koje povremeno provejava melanholija, koja kao da podseća na tragično pomirenje sa teškim životom ovoga naroda"...

- Ječe pesme u klubovima Guče svake noći... Kao da sunce više nikada neće izaći - pisao je „Njujork tajms".

Pred prošlogodišnji sabor trubača, u velikom tekstu londonski „Gardijan" je najavio prisustvo na „najluđoj žurki u Evropi". Novinar „Gardijana", koga Guča po okolnim brdima podseća na Švajcarsku, „ali samo dok se ne stigne do mesta jer tada prestaje svaka sličnost sa švajcarskim spokojem", rekao je:

- Ta energija, ta radost, to prenaglašeno ushićenje koje obuzima mestašce ne može se ni sa čim uporediti. Ljudi skaču na stolove, sa spomenika, sa zidova, igraju trbušni ples u snažnom ritmu levo-desno, dostižu ekstazu uz obilne količine piva... Trube ječe iz šatora, kafana i dvorišta, orkestri marširaju kroz gužvu izbacujući snažan i brz ritam koji se širom južnog Balkana traži duže od sto godina - pisao je novinar „Gardijana", dodajući da „bez obzira na to koje ste nacionalnosti, pola ili uzrasta, Guča će vas prigrliti".

s3

Možda je upravo „Gardijan" dao najbolje objašnjenje zašto, pre svega, zvuk trube u Guči izaziva toliko interesovanja ljudi potpuno različitih ukusa, porekla, obrazovanja...

Guča nudi osećaj kolektivnog slavlja i podseća da je muzika nekada bila nešto plemensko, divlje, izvan stega industrije - zaključuje „Gardijan".

Sve je spremno za ovogodišnju, jubilarnu 50. trubačku svetkovinu Dragačevski sabor, koji se održava od 13. do 23. avgusta. To kažu svi, od organizatora, trubača i drugih učesnika, ugostitelja, roštiljdžija, trgovaca do meštana koji su gotovo svaki pedalj svojih domaćinstava spremili da prime što više gostiju. Ono malo smeštajnih kapaciteta u lokalnim hotelima i etnokompleksima već je rezervisano, pa je počela trka za prazan krevet. Ne samo u Guči, već i okolnim selima, pa i susednim gradovima. Za „Prvu trubu sveta" takmičiće se 15 orkestara iz čak 13 zemalja!

U Guči računaju da će ove godine za deset dana ludovanja kroz varošicu proći blizu milion ljudi. U lokalnim turističkim agencijama kažu da najveće interesovanje za dolazak u Guču ove godine vlada za 18. avgust, kada je koncert Gorana Bregovića. Na Saboru trubača opet će verovatno biti najbrojniji Slovenci, odakle se očekuje nekoliko hiljada gostiju. Veliko interesovanje je i i iz drugih bivših jugoslovenskih republika, kao i iz Francuske, Nemačke, Italije, Rusije, Japana, Švedske, Amerike, pa čak i iz Indije i Australije.

VESNA TRTOVIĆ