Samit u Kopenhagenu je bio skup egoista?

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Protesti za vreme održavanja konferencije

I danas u nemačkoj štampi "sumiraju" i analiziraju rezultati upravo okončane Konferencije o klimi u Kopenhagenu. Kritike su oštre i idu toliko daleko, da su pojedini novinari, učesnika nazvali "nesposobnim i ludim".

 

Minhenski list Ziddojče cajtung o konferenciji o klimi u Kopenhagenu piše: „Kopenhagen je uvreda međunarodne zajednice. Nikada se nije više očekivalo od jedne konferencije o klimi, nikada se nije okupilo toliko predsednika država i vlada na jednom mestu kako bi rešili jedan problem. Međutim, oni ne da nisu rešili problem, nego su ga zaoštrili. Kao u nekom starom, lošem filmu poglavari najrazvijenijih zemalja dogovorili su se o fondu za pomoć nerazvijenim koji bi trebalo da primiri te zemlje, a oni na taj način da se iskupe. Umesto da su jedni drugima obećali da će napustiti štetan put privrednog razvoja dogovorili su se o jednom dalekom cilju – recimo, kao da su odredili mesto, ali ne i datum sastanka. Dubina razočaranja u srazmeri je sa veličinom šanse koja je propuštena“, piše „Ziddojce cajtung“.

Konferencijom u Kopenhagenu bavi se i list Sarbriker cajtung koji piše: „U Kopenhagenu je nestala jedna iluzija. Iluzija da predsednici i premijeri 192 zemlje sveta predstavljaju elitu, gotovo konvent mudrih, koji će učiniti sve za dobrobit čovečanstva. Kopenhagen je, naprotiv, pre bio skup malo razumnih, taštih, egoista, nesposobnih (uključujući i dansko vođenje sednica) ili jednostavno ludih. Ali, time je konferencija bila slika sveta onakvog kakav je svakog jutra kada ustaje. Nenašminkan. Kopenhagen je dokazao da je svet strukturalno nesposoban, a politički nevoljan da zajednički deluje kako bi sprečio katastrofu koja preti u nešto daljoj budućnosti“, piše list „Sarbriker cajtung“.

Bildunterschrift:

Komentator lista Rajn cajtung nema poverenja ni u buduće pregovore o zaštiti klime i piše: „Iako oni slatkorečivi pokušavaju da umanje štetu i pominju prvi mali korak na dugom putu i dodaju da bi trebalo gledati u budućnost nema razloga da se očekuje uspeh na sledećem sastanku na vrhu o klimi. Za godinu dana sastaće se u Meksiku isti političari sledeći iste ciljeve koji imaju malo veze sa spasavanjem sveta, ali mnogo sa egoizmom. Bogate zemlje brane svoje privilegije, zemlje ubrzanog razvoja žele i dalje nesputani privredni rast, a nerazvijeni, koji čine najveći deo učesnika konferencije, želeli bi da naplate po sto milijardi evra godišnje“, piše „Rajn cajtung“.

O konferenciji u Kopenhagenu list Miteldojče cajtung piše:

„Nema nikakvog smisla nastavljati tim putem. Jedina šansa koja preostaje jeste da oni koji u najvećoj meri doprinose zagrevanju planete nešto sami preduzmu – bilo koordinisano na osnovu zajedničkog dogovora ili svaki za sebe bez obzira na to šta rade drugi. Petnaest zemalja sveta zajednički je odgovorno za 80 procenata emisije ugljendioksida – među njima su SAD, Kina i velike članice EU. Sve one tvrdile su u Kopenhagenu da im je više nego stalo do zaštite klime. Sada bi političari te izjave trebalo da sprovedu u delo. A njihovi birači morali bi da ih kontrolišu i smene ako to ne učine“, piše „Miteldojče cajtung“.

Bildunterschrift:

List Frankfurter algemajne cajtung komenatriše nemačko angažovanje u Avganistanu: „Nesporno je da je za nemačko angažovanje korišćena neodgovarajuća terminologija.  Uprkos činjeničnom stanju tadašnji ministar odbrane Franc Jozef Jung tvrdio je da je u pitanu „stabilizacija zemlje“, ali neizbežne taktičke posledice javnosti niti su objašnjene, niti obrazložene. Novi ministar Gutenberg izjavom o „stanju sličnom ratnom“ prekršio je taj tabu. Verovatno je u više koraka nameravao javnosti da objasni promenjene okolnosti angažovanja Bundesvera. Sada govori o „oružanom sukobu koji nije međunarodnog karaktera“ što je u međunarodnom pravu kvalifikacija građanskog rata. Nije reč samo o semantičkoj promeni, nego se time menja pravna ocena vojnih akcija“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Najzad, list Emder cajtung pozabavio se privrednom krizom: „Ovih predbožićnih dana stiče se utisak kao da je privredna kriza naučna fantastika na televiziji. Ona nas zastrašuje, ali teško da se sa njom suočavamo u svakodnevici. Deluje kao vanzemaljski fenomen koji je neki vešt reditelj priredio za filmsko platno. Naime, da je kriza zaista tako velika kao što već godinu dana izveštavaju svi mediji onda radnje valjda ne bi bile tako pune kupaca koji kupuju božićne poklone kao što su bile pune proteklog vikenda. Dakle, kako to da svi govore o ogromnoj krizi, ali malo je njih, bar u našem građanskom okruženju, koje ona pogađa? Možda je najbanalniji odgovor i najtačniji: zbog toga što su preduzete odgovarajuće mere, jer su političari reagovali na pravi način. I jer i dalje postoji bazično poverenje u (društveni) sistem“, piše list „Emder cajtung“. 

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević