I banu kod mene
drugar, ma prijatelj bas kad treba. Posle pozdrava krenu on kao zapeta
puska da prica, a ja zbunjen, radostan, ma uzbudjen cak.
I ode
prijatelj, ali ode i dosada sa njim. E sta ti je prijatelj, pomaze, a i
da nije svestan toga. Lepo. No sada na posao, po dogovoru poceh da
vrsim pripreme.
Treba sve spakovati, prekontrolisati i da se nista
ne zaboravi. Ujutru rano bice kod mene, znaci po noci se krece. E sada
jos sve stari da spakujem u kola pa sam gotov, mogu malo i da odremam.
Posle pakovanja ostade samo jos vreme za jednu kaficu polagano da
popijem.
Stize prijatelj sa stvarima, popakovasmo i to, pa
krenusmo po jos dvojicu drugara.Pokupismo i njih, pa konacno krenusmo
na put. Posle raznih peripetija na putu stizemo na cilj. Po noci biramo
mesto, mesto koje svimao dgovara, pa nas je cetvorica, zar ne? Treba
usaglasiti stavove. Nekakoi to uradismo pa sada jos to i da izvedemo.
Mora se kolima doci do samog mesta, jer ko ce one onolike stvari nositi
na ruke. Reku smo pregazili kolima i dodjosmo do jednog prelepog ostrva.
I
kao sto je red, odmah povadismo stapove pa krenusmo u ribolov. Dan je
prosao zacas, riba i nije bas radila, ali zato mi jesmo. Pripremanje
hrane, hladjenje piva u reci, sale na sve strane posle promasaja ribe
ili kidanja strune. I pada vece, vreme da se podize sator, treba da se
spava. E sada to je vec citava matematika, malo smo "veseli" za tu
rabotu. Ima tu neka pravila, ali ko ce sada sve to primeniti. Taman smo
sve zavrsili pada noc nad Moravom. Odredismo pozarnog pa na spavanje
odosmo. Nekako se smestismo u maleni sator dok kisica rominja, idealno
za spavanje. Utonusmo konacno u toliko potreban san. I onda kao po
nekom losem scenariju, posle nekog vremena, dobih lakat u rebra uz
glasn povik "Ustaj poplava, podavismo se !" Sedoh bunovan, potrazih
cizme, lampu, a glava mi puca. Vazduh u satoru nekako mirise na pivo,
neka guzva nastade, spustih ruke na pod satora i stvarno neka voda
zmcka. Pocesmo svi da izlazimo pa i onaj pozarni koji je u medjuvremenu
legao kod nas. Lampe vec svetle na celima, a Morava nadosla. Polako
plavi nase ostrvo, pa i nas kamp. Sva sreca ne bese bujicna, vec polako
je podizala svoj tok. Nastade vecanje sta da se radi u ovoj
situaciji.Odluka je pala onako kako je Morava zelela, nastavili smo sa
pecanjem druzeci se sa njom i prateci njen nivo. Naravno, pre toga
poskidasmo vlazne stvari od vlaznih snova, presvukosmo se u suvo odelo
i nastavismo druzenje sa Moravom jos celi dan.
Moram reci da je Morava bila gostoljubiva pa je usporila sa prilivom, a nama je ostala veoma lepa uspomena na vlazne snove.
Do nove price iz ribolova pozdrav
Ribolovac.
